У среду, 15. јула 2015. године, у 19.00 часова, у Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића, Васе Стајића 1, биће отворена изложба слика Матије Зламалика. Изложбу ће поред покрајинског секретара за културу и јавно информисање Славише Грујића отворити и Весна Зламалик, ћерка сликара, Вероника Сењукова, конзул Чешке републике у Београду и Лазар Марковић, директор Галерије. На изложби ће бити изложено 54 дела у техници уље на платну са мотивима портрета и мртве природе.
Матија Мате Зламалик рођен је у Сарајеву 12. 02. 1905. године у скромној чиновничкој породици чешког порекла. Због тешког материјалног стања породица се сели у Травник, где после основне школе завршава трговачку школу (1916-1920). Године 1920. ступа на занат код књижара Фрање Липског, где постаје словослагач. Године 1925. долази у Београд где се запошљава у Војној штампарији као слагач. Уметничку школу у Београду уписује 1928. године. У јавни живот ступа излагањем од 1933, а примећен је новембра 1935. године на ВИИИ јесењој изложбе пријатеља лепих уметности. Све до 1941. године редовно излаже, веома лепо испраћен од критике. На анонимном конкурсу 11. 3. 1942. године добија две прве награде за идејно решење новчаница од 100 динара и од 10 динара и добија посао у Завод за израду новчаница Народне банке.У Заводу, прави 1943. године прву порто-марку (без ознака вредности). После рата направио је огроман број плаката, од којих и први плакат за прву изложбу Савеза удружења ликовних уметника Југославије. Даје идејно решење за прве послератне новчанице за Југославију, Румунију и Албанију (1947). Аутор је чувене „хиљадарке“, новчанице у промету педесетих година прошлог века. Аутор је грба Србије важећег од 1947-2004. године. Од 1954 – 1963. године аутор је поштанских марака „Флора и фауна Југославије“. Бавио се илустрацијом и опремом књиге од 1933. године код Геце Кона све до шездесетих година прошлог века; Био је аутор многих карикатура у предратном „Јежу-у“; На Академију примењених уметности ступа као предавач од њеног оснивања 1949. године. У рангу професора остаје до пензионисања 1964. због болести; Као човек изразитог моралног интегритета, свој пре свега, у несагласју са владајућом Комунистичком партијом Југославије, којој није припадао ни као члан, заштићен само својим радом, два пута предложен за Октобарску награду, једном за Седмојулску, које није добио, прећуткиван за живот, заборављен је после смрти.Изложба ће трајати до 15. августа 2015. године.
Позивамо вас да извештавате.